Na Kraju Vijađa

Od tvoga tista i od tvoga kvasa Ja san naresa, evo me prid tebon Ka slipi putnik ča je sve obaša I štuf se svega kripi tvojin nebon Od tvoje ješke i od tvoga bruma Za mene nima slajeg da me mami I dok počivan nasrid tvog saluna Rojeni škoju, napokon smo sami Prid tebon stojin, dil san tvoga srca Sve ča san steka, sve san tu iskrca U tvoj san mandrać, umoran ka lađa Spustija sidro na kraju vijađa Od tvoga kvasa i od tvoga tista Ja san naresa, prova ča san moga A sad prid tebon drćen poput lista I pružan konat od života svoga Od tvoga kruva i od tvoje pašte Još ćutin forcu, priman tvoju kripost I opet prid noć kad zasvitle laštre Rojeni škoju, gledan tvoju lipost Prid tebon stojin, dil san tvoga srca Sve ča san steka, sve san tu iskrca U tvoj san mandrać, umoran ka lađa Spustija sidro na kraju vijađa