Greškom Isprošena

Opet čujem korake, dolaze pod krovove stare kuće gde sam nekad živeo čekam da se otvore vrata sobe malene i na vratima da nju ugledam a na sobnom pragu brat krenu mi u zagrljaj kaže, dobro kući došao Ona ti je pisala, što se nisi javio dok si svetom lutao prsten je sačuvala, majku uvek pitala što se nisi tako dugo javio evo, skoro godina da se ona udala al' te nije još prebolela Za sve žene nek se čaše prazne samo za jednu neka suze krenu ta je žena greškom isprošena al' će ceo život, al' će ceo život i oko i duša da je vreba Za sve žene nek se čaše prazne samo za jednu neka suze krenu ta je žena greškom isprošena al' će ceo život, al' će ceo život i oko i duša da je vreba Bila mi je najlepša, kao ruža prolećna al' je greškom prošena prsten je sačuvala, majku uvek pitala što se nisi tako dugo javio čujem da se udala, duša joj je slomljena i da me nije još prebolela Za sve žene nek se čaše prazne samo za jednu neka suze krenu ta je žena greškom isprošena al' će ceo život, al' će ceo život i oko i duša da je vreba Za sve žene nek se čaše prazne samo za jednu neka suze krenu ta je žena greškom isprošena al' će ceo život, al' će ceo život i oko i duša da je vreba