Svirajte Mi Jesen Stiže Dunjo Moja

Toga jutra sam stigao putničkom klasom

Pa kući sa stanice časom

Kroz bašte i prečice znane.

A u vojsci sam stekao druga do groba

I hroničnu upalu zgloba

Suvenir na stražarske dane.

Ušao sam na prstima

Mati beše već budna i brzo se prekrstila.

Reče: „Prošlo je k'o za čas

Baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas

Pa će ti svirati, a ti ćeš birati."

Svadba beše k'o svadba i šta da se priča

Parada pijanstva i kiča

I poznata cura u belom.

Već po redu poželeh im zdravlja i sreće

Iz ruku mi otela cveće

I sakrila pogled pod velom.

Tad me spaziše Cigani

Kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih!

Širok osmeh i zlatan zub:

„Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub

Nego zapovedi šta ćemo svirati!"

Svirajte mi „Jesen stiže, dunjo moja", jesen rana

Nek zazvone tambure u transu.

Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac

Al' ja moram čuti tu romansu.

Svirajte mi „Jesen stiže, dunjo moja", sve polako

Da mi ne bi koja reč promakla.

Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale

Da je samo slučajno od stakla, dunjo moja.

Retko odlazim kući, a pišem još ređe

I slike su bleđe i bleđe

Pa lepe potiskuju ružne.

Al' nekad poručim piće i tako to krene

Pa stignem u svatove njene

Sve prave su ljubavi tužne.

Nikom ne pričam o tome

Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.

Spas mi donose Cigani

Oni imaju srce, za svakog od nas briga njih

Oni me pitaju šta da sviraju.

Svirajte mi „Jesen stiže, dunjo moja", jesen rana

Ma nek zazvone tambure u transu.

Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac

Al' ja moram čuti tu romansu.

Svirajte mi „Jesen stiže, dunjo moja", polagano

Da mi ne bi koja reč promakla.

Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale

Da je samo slučajno od stakla, dunjo moja.