Najbolje da odem kada niko ne zna,
tamo gde me niko ne razume,
ne znam sta mi je,
a ni ne pita se dok se otkrije,
da me nema celu vecnost.
Pitam se, koja zelja nikada ne umire,
izjeda me, tera me i vuce me,
da me drzi zivot da mi trazi sve,
i ne prestaje,
nikad ne staje.
Putevi oni stoje vecno,
mi smo prolazni u noci u brzini,
dugi putevi,
ja sve bi da ih predjem necu postici.
Nadji me tamo gde mi tragovi se ne vide,
sludjeno ko sumnje i od izdaje,
onda kad me stignes kad me presretnes,
daj zadrzi me, samo drzi me.
Putevi oni stoje vecno,
mi smo prolazni u noci u brzini,
dugi putevi,
ja sve bi da ih predjem necu postici.
